Смерть Милорада Поповича (Сербская песня) (Милан Мића Петровић - Смрт Милорада Поповића)

##################################### **********Надеюсь вы подпишитесь на наш канал.*********** **********Надам се да ћете да пратите наш канал.************ *****************Спасибо что вы с нами!*********************** ***************Хвала вам што сте са нама!********************* ############################################### Милан Мића Петровић - Смрт Милорада Поповића ############################################### Капитан Милорад Попович-комендант Невесинского корпуса, погиб 6 апреля 1945 года в бою против усташей и коммунистов Тито. Гацко*-город на юго-востоке Боснии и Герцеговины. Административный центр одноимённой общины в регионе Требине Республики Сербской. Дража*- Драголюб Михайлович -югославский сербский военный деятель,командующий движением четников во время Второй мировой войны. (Драголюб Дражa Михайлович - Командант сербский четники во время Второй мировой войны......С давних времен четниками именовали на Балканах участников вооруженных отрядов-чет, состоящих из вольных гайдуков, защитников православного народа. В 16-19 веках сербские ЧЕТНИКИ вели борьбу против турецких притеснителей-мусульман, давая клятву со словами “Свобода или смерть!“. Во время II мировой войны четниками называли себя участники великосербского движения в Югославии во главе с генералом Дражей Михайловичем, которые под лозунгом “С верой в Бога – за короля и отчизну!“ сражались против Немецких нацистов, Хорватские усташии, Боснийский дивизии СС, Болгары, Албанская дивизия СС “Скандербег“, Итальянцы, Югославский коммунистов-титовцев (Партизани) ************************************************************************************* Смрт Милорада Поповића Муња сјева, црна земља јечи, На Козари и Пољу Лијевчи, Играју се муње и облаци, А по пољу падају јунаци. Борбу воде Дражини четници И Титови црвени злочинци. Наваљује банда са свих страна Од хрватских усташа и од титови партизана. Јуриш врши Гатачка бригада, Крв се лије, омладина пада. Две ноћи и два бела дана, Љута борба траје без престанка. На јуришу у сред оркшаја А из ладне смрти загрљаја Одјекује поклик и команда Поповића славног Милорада: “Напред браћо док нас је једнога За слободу и за Краља свога; Смрт презрите, не бојте се рана То је увек било код нас Гачана.” И још нешто рећи хотијаше Али га љуте ране савладаше. Погоди га партизански метак И усташко метак још продуби му ране. Живот даде милом роду своме, На Лијевчу Пољу крвавоме. Одужи се својој отаџбини, Своме Гацку и Херцеговини. Нек ти буде лака земља црна, И захвална мајка Отаџбина. Вечна слава, дични Милораде, Нека ти виле на гроб цвеће саде.