Признајем
Кад очи зажмуре
срце тад више види
пустим прилику
да се отисне од обале
самог страха
тад се савест зацрвени
почне да се стиди
Под грудима звоне
све прећутане речи
није ова чаша вина
само радости празна
нити је сулуди лек
нити нека казна
јер патетиком се
неће сакрити истина
Није ово крај
нити живота ивица
достојна си била
свог постојања
узалуд си ми скидала
све маске са лица
и сад склањам поглед
са сенке своје
где је утиснута кривица
Безброј пута на уснама
речи су стале
зубима ега пресечене
све сам скривао осмехом
разних ситница
сад свој мир купујем
овим признањем
ништа ниси била крива
јер ја сам само, напокон,
само обична кукавица
Priznajem
Kad oči zažmure
srce tad više vidi
pustim priliku
da se otisne od obale
samog straha
tad se savest zacrveni
počne da se stidi
Pod grudima zvone
sve prećutane reči
nije ova čaša vina
samo radosti prazna
niti je suludi lek
niti neka kazna
jer patetikom se
neće sakriti istina
Nije ovo kraj
niti života ivica
dostojna si bila
svog postojanja
uzalud si mi skidala
sve maske sa lica
i sad sklanjam pogled
sa senke svoje
gde je utisnuta krivica
Bezbroj puta na usnama
reči su stale
zubima ega presečene
sve sam skrivao osmehom
raznih sitnica
sad svoj mir kupujem
ovim priznanjem
ništa nisi bila kriva
jer ja sam samo, napokon,
samo obična kukavica