Београдски синдикат - Међу звездама (Beogradski sindikat - Medju zvezdama)

Хвала свим срцем екипи Српске свемирске команда за међузвездану подршку. МЕЂУ ЗВЕЗДАМА Зашто издао сам Бога који ме је створио Па радим нешто друго уместо да кидамо Кад ме питају за албум - Кад ћемо да снимамо? Ја кажем немам времена, око послова се цимамо Ал’ то су само изговори због скретања са пута Слушам како река лажи погани ми уста То су само оправдања за материјална срања Што одвлаче ме с пута праве истине и знања Па се питам када умрем шта ћу оставити деци? Паре на рачуну или ове моје речи? И кад мислимо да стварамо ми само себе варамо Као успеху се пењемо а све дубље падамо Самог себе припитомио, себи срце сломио, ни сам не знам кол’ко сам се сморио А за узврат сам добио мало лажног поштовања Продао сам веру за шаку сребрењака Знај борби неће доћи крај никада Синдикат сија заувек међу звездама Борби неће доћи крај никада Вечно живи порука у песмама Све што сам стекао је само прах и пепео борба за места у кулама од песка И поред свега, свестан, остајем где сам и пуштам да свеска скупља прашину и чека Време к’о река носи све са собом док ја седим у чамцу и гледам како машу збогом Све што сам гомилао сад вуче ме у понор ствари за које сам живео само су терет и оков Желим спокој, ал’ ипак бирам комфор сањам како освајам свет док седим у топлом одговоре тражим у фотељи за компом правим мрежу од лажи да се ушушкам добро Није добро, то је оно што ме смара због мало пара ја сам престао да стварам Јебале ме патике и скупа путовања ако не стижем да напишем стих како ваља Знај борби неће доћи крај никада Синдикат сија заувек међу звездама Борби неће доћи крај никада Вечно живи порука у песмама Ето створио сам све што је кад погледам смешно Па се зато истрипујем често да сам неко и нешто a не капирам грешку, да пишем то ми тешко ко да не знам шта је сенка а шта остаје за вечност Схватам плата ми је трулеж, вез’о се за крпе Па шта хоћу од живота ако снови су без душе Радим ствари да се хвалим кад ме неко други гледа А не оне које волим, које чине да сам срећан Све је шарено ко ТВ, бесмислене жеље Шта ми стварно треба а на шта стално губим време Зар ишта важније постоји него за добро да се борим Песме од идеала створим, истих ко и снови моји Предуга била је тишина,зато сам опет ту да кидам Јер ја само ово имам, све је остало прашина Све док једног дана то што ређам у песмама не засија као Нада, вечно међу звездама. Знај борби неће доћи крај никада Синдикат сија заувек међу звездама Борби неће доћи крај никада Вечно живи порука у песмама